Monopol stvaranja novca ima Država. Autor teksta je očigledno proveo dosta vremena čitajući literaturu MMT (moderna monetarna teorija) korpusa knjiga, članaka i akademskih tekstova. Ova teorija je 20-ogodišnji rad desetine progresivnih ekonomista iz SAD/a i Australije. Početak ovog rada pripisuje se Hedž-fand menadžeru Worren B.Mosler-u, koji je ujedno radio na tržištu Američkih hartija od vrednosti… Read More Reagovanje na tekst „Kako se stvara novac“

 Novac stvaraju privatne banke, a ne država Suprotno uvriježenom mišljenju novac unutar ekonomije stvara se kreditima poslovnih banaka i to na način da se potpisivanjem ugovora o kreditu stvara depozit na računu klijenta banke. Većina ljudi kada se govori o novcu u glavi ima novčanice i kovanice koje država stvara putem centralne banke. Međutim, količina… Read More Kako se stvara novac

autor: Zoran Sokolovski, finansijski savetnik  Dana 16. januara 2018. na sajtu B92.net objavljen je intervju sa ministrom finansija Dušanom Vujovićem. Razgovor je vođen na marginama konferencije u Beču. U tekstu doslovno stoji: “Govoreći o izvorima finansiranja privrede, Vujović je rekao da je na Srbiji da produbi finansijsko tržište, proširi i stvori mogućnost za veće finansiranje… Read More “Lepota“ (pre)uzimanja rizika u Srbiji

U definiciji koja se može naći na sajtu NBS se navodi, da je  Banka za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements – BIS) najstarija međunarodna finansijska organizacija, osnovana 17. maja 1930. godine, sa sedištem u Bazelu, Švajcarska. Banka je akcionarsko društvo sa ograničenom odgovornošću, u vlasništvu i pod upravom centralnih banaka, koje imaju pravo glasa… Read More Mračna prošlost Banke za međunarodna poravnanja (BIS)

Zašto je jedan istoričar konferenciju u Davosu najbolje opisao kao samit vatrogasaca koji ne smeju da pričaju o vodi? U januaru je u najpoznatijem švajcarskom selu upriličeno tradicionalno okupljanje svetske političko-korporativne elite oko gorućih problema današnjice. Nažalost, čini se da ni od ovogodišnjeg zasedanja neće biti bogzna šta. Uzalud vam trud, svirači Od pregršt razgovora… Read More Širom zatvorenih očiju

Oni udaraju posvuda i čini se da dolaze niotkuda. Osuđuju sveprisutni “fašizam”, sve osobe, skupine i inicijative koja nisu u skladu sa službenim stavom neoliberalne elite. Legalno ne postoje, ali uživaju sve povlastice pravosuđa zapadnih zemalja. Tko su oni? Takozvani “antifa” koji se oblače u crno, uvijek maskirani kao pripadnici skupine Black Bloc.  Potonji se deklariraju kao anarhisti,… Read More Tko su današnji “antifa” i za što se bore?

Kada se na Guglu ukuca pojam društvene odgovornosti, izlazi niz stranica gde se poziva na odgovornost prema zaposlenima, zajednici i životnoj sredini – samo se imena kompanija menjaju. Odlično. Gde bi društvo bilo da nema društveno odgovornih kompanija? Nedavno, komšiluk oko Lidlovog objekta na Adi zabrinulo je pitanje lutalice Maše, koja tu živi a čiji… Read More LIDL, BANGLADEŠ I KERUŠA MAŠA

* Gospodine, još uvek premijeru Vučiću, ako stvarno želite da uradite sve što govorite, dignite odmah cenu rada za 50 odsto i najavite da ćete svakih šest meseci minimalac povećavati za 20 odsto, sve dok on ne dosegne nivo statističke prosečne potrošačke korpe od preko 60.000 dinara Odgovor na banalno pitanje iz naslova pruža dobru… Read More KOLIKO KOŠTAJU PUNJENE PAPRIKE ili život u zemlji koja se pred investitorima hvali jeftinom radnom snagom

Званични подаци Министарства Трговине,туризма и телекомуникација, на основу података РЗС за јуни 2018 године показују,  да је просечна потрошачка корпа за јун 2018. године износила 71.092,19 динара. Минимална потрошачка корпа за јун 2018. године износила је 36.981,97 динара.  Истовремено, просечна (нето) зарада за јун 2018. године износила је 49.226 динара, а новоутврђена минимална зарада је… Read More Плате и потрошачке корпе

Prof. dr Slobodan Komazec Poznati su stavovi iz programa Sirize da ponovo uvede drahmu, ili valutu paralelnu sa evrom, preuzme kontrolu nad centralnom bankom Grčke, povrati bankarski sistem u nacionalno bankarstvo, delimično bankrotira (selektivno bankrotstvo), otpiše največi deo duga , drugi deo reprogramira na 15-20 godina. Cipras nije imao hrabrosti da uvede ovakav program ,… Read More Krojenje bankrota-Da li je grčka drama završena?